Porodica Dunđerski se doselila u Vojvodinu iz Hercegovine krajem 17-tog veka. Vrlo brzo postaje poznata na ovim prostorima i počinje da stiče visok društveni ugled. Najznačajniji predstavnik bio je Gedeon Dunđerski. On je još polovinom 19-tog veka kupio preko 2000 hektara zemlje. Ta zemlja postala je osnova ekonomskog prosperiteta Dunđerskih.

Porodica Dunđerski je uz svo bogatsvo i ugled svoju potrebu za trajanjem u nekim budućim vremenima ostvarila preko velelepnih građevina širom Vojvodine (Kulpin, Novi Bečej, Čelarevo..). Jedna od tih građevina je i dvorac Fantast koji po svojoj atraktivnosti spada među najlepše.

Vlasnik dvorca bio je Bogdan Dunđerski (1862.-1943.). Od oca Aleksandra je nasledio 2000 hektara zemlje i ergelu sa preko 1400 konja.

Nakon agrarne refrorme 1918. godine veći deo imanja mu je oduzet i celo njegovo tadašnje imanje je svedeno na 500 hektara. Ogorčen nastupom tadašnjih vlasti, Bogdan Dunđerski je želeo da pokaže i dokaže da je još uvek dovoljno bogat i dovoljno moćan i 1919. godine započinje gradnju svog dvorca.

Uporedo sa izgradnjom dvorca izgrađena je i kapela. Velika zasluga u celokupnom poslu oko zidanja kapele i njenog dekorisanja pripala je Urošu Prediću, cenjenom srpskom slikaru koji je bio veliki prijatelj Bogdana Dunđerskog. Prijateljstvo je bilo toliko da su predvideli da obojica budu sahranjeni u Bogdanovoj kapeli. Bogdan Dunđerski umro je 1943. i počiva sam u kapeli, dok je Uroš Predić umro desetak godina kasnije i sahranjen je u svom rodnom Orlovatu.

Bogdan Dunđerski se nikada nije ženio i nije imao naslednika, te je celokupan kompleks zaveštao Matici srpskoj u čijem vlasništvu se i danas nalazi. Kompleks se danas nalazi pod zaštitom države kao kulturno-istorijski spomenik od izuzetnog značaja.

Treba spomenuti i Lenku Dunđerski, Bogdanovu sestru od strica, koja je poslužila kao inspiracija velikom srpskom pesniku Lazi Kostiću, za možda najlepšu ljubavnu pesmu ikada napisanu na srpskom jeziku - Santa Maria de la salute.